ДЕЦА МОРАЈУ ДА ИМАЈУ ПОВЕРЕЊЕ У ШКОЛСКЕ ПОЛИЦАЈЦЕ

Неопходна брза реакција на вршњачко насиље, ево на шта родитељи ТРЕБА ПОСЕБНО ДА ОБРАТЕ ПАЖЊУ!

Насиље над децом и међу децом је појава, историјски препозната и стара колико и цивилизација! Реч је о проблему, не изолованом, већ систематском, чије решавање захтева организоване и системске акције свих друштвених субјеката!

Почетак школске године само је подсетник да је рад на превенцији насиља над децом неопходан без престанка.

Малолетничко насиље и насиље над дететом представља грубо кршење права детета, изазива патњу, угрожава развој, па и живот најмлађих, па је стална акција на спречавању ове појаве неопходна у континуитету, објашњава за Курир, Марина Старчевић, председница Синдиката Уједињени колектив полиције.

Као предавач у основним школама на територији општине Вождовац, Марина Старчевић, је у директном контакту са децом, и предавач предмета насиље као негативна друштвена појава и полиција у служби грађана.

– Нажалост, пуко предавање није довољно да спречи ескалацију вршњачког насиља, а у рад је укључена и служба за социјални рад као и школски полицајац. Школски полицајци су едуковани за препознавање вршњачког насиља. Те колеге треба више укључити у сам рад са децом јер су свакодневно присутни у школама – напомиње Марина Старчевић.

Увођење конкретних мера, које су се показале као делотворне, треба применити у континуитету и укључити и остале службе, као што је сандуче за анонимно пријављивање.

– У многим школама се налазе сандучићи за анонимно пријављивање насиља, а досад се ова пракса показала као веома ефикасна. Управо зато мишљења сам да би овакви сандучићи требало да буду обавезни – уверава председница синдиката. Додаје да увид родитеља у активности које деца имају на друштвеним мрежама, не представља кршење приватности детета, већ једну од најосновнијих мера превенције.

Од великог значаја је стално унапређење комуникације деце са школским полицајцима и успоставља поверење, што подразумева посете ученика јединицама полиције и посете полицијских службеника школама, културне и спортске манифестације, упознавање са пословима и активностима полиције…

Одредбе Конвенције односе се на заштиту детета од:
• физичког и менталног насиља, злоупотребе и занемаривања (члан 19);
• свих облика сексуалног злостављања и искоришћавања (члан 34);
• отмице и трговине децом (члан 35);
• свих других облика искоришћавања (експлоатације) штетних по било који вид дететове добробити (члан 36);
• нехуманих и понижавајућих поступака и кажњавања (члан 37).

– У многим школама, што би требало увести као обавезно, се налазе сандучићи за анонимно пријављивање насиља. Све то у теорији је лепо замишљено и сви се трудимо да што више пружимо деци подршку да не трпе насиље било емотивно, физичко или електронско (Вибер, Фацебоок и сличне апликације). Насиље над децом оставља веома снажне трагове на ментално здравље и психосоцијални развој малишана. Нажалост, и сами родитељи морају да се укључе активно јер прича „и ми смо се тукли као мали“ једноставно није и не може бити оправдање за бруталне ствари која су деца спремна да учине једни другима. Родитељи морају да пазе у каквом се друштву дете креће, нагла промена дојучерашњих другова, поремећен осећај вредности и почињање активног праћења спортских догађаја у организованим навијачким групама је велики разлог за бригу. Једно је бодрити тим, а друго учествовати у групама навијача где су лак плен дилерима наркотика и где је пожељно физичко насиље да би се доказала припадност. Самим тим ланчана реакција иде са трибина преко породице и завршава се у школским клупама – објашњава председница СУКП.

С друге стране, каже, новоусвојена европска пракса је веома упитна када је реч о безбедности деце.
– Родитељима су донекле руке везане законом о заштити детета где чак имамо ситуације да се родитељи поверавају нама предавачима како им је дете „запретило“ тим законом уколико му не удовоље. Све је доступнији интернет и деца су све свеснија својих права а све доступнине су и есктремно насилне игрице, спотови, разни снимци насиља у клубовима, стадионима и сл. Тренутне ријалити програме је неукусно и помињати. Породица једноставно мора да утиче на своје дете…због њега самог а и због друге деце. Породица, као основна ћелија друштвене заједнице, мора да непрекидно детету пружа љубав, осећај сигурности и заштићености. Деца морају да буду свесна да треба да пријаве не само насиље над собом него и над другима, јер се никада не зна да ли ће и она доћи на ред код насилника у било ком облику – подвачи Марина Старчевић.

– Децу треба подстицати да уоче промену понашања својих другова, причу о алкохолу и наркотицима. Морају да скрену пажњу школском полицајцу на сумњиве особе у школском дворишту као и такозвану „старију браћу“ која посећују ученике, а уствари су припадници разних група из криминалног миљеа спремних да регрутују нашу децу за своје потребе. Треба форсирати здраве спортове и што више инсистирати на комуникацији деце под чиме не мислим на дописивање него на разговор и право дружење јер смо сведоци све учесталијег електронског насиља углавном групе над појединцем. Пракса у последњим деценијама учи нас да се често јако лоше завршавају такве ствари. Контролишите с времена на време са киме вам се дете дописује, то није нарушавање приватности детета већ проста превенција да не постану плен педофила и разних група које вребају на интернету. Као мајка и сама знам да је то тешко, али мишљења сам да заједничким трудом уз помоћ школских полицајаца можемо много променити – закључује Марина Старчевић, председница СУКП.