Вршњачко насиље неопходно је идентификовати у почетној фази, реаговати што пре и предузети конкретне мере како би временом добили механизам за превенцију злостављања деце, поручује у изјави за Курир Марина Старчевић, председница Синдиката Уједињени колектив полиције.
Као предавач у основним школама на територији општине Вождовац, Марина Старчевић је у директном контакту са децом од четвртог до шестог разреда и предавач предмета насиље као негативна друштвена појава и полиција у служби грађана.
Наводи да родитељи морају да имају уплив у активности које деца имају на друштвеним мрежама.

– У теорији је све лепо замишљено и сви се трудимо да што више пружимо деци подршку да не трпе насиље било емотивно, физичко или електронско (Вибер, Фејсбук и сличне апликације). Међутим, родитељи морају да се укључе активно јер прича „и ми смо се тукли као мали“ једноставно није и не може бити оправдање за бруталне ствари која су деца спремна да учине једни другима – поручује Старчевић и објашњава на које ствари мајке и очеви морају да се усредсреде.

Разлози за бригу и хитну реакцију

– Родитељи морају да пазе у каквом се друштву дете креће. Индикација проблема може да буде нагла промена дојучерашњих другова, али и поремећен осећај вредности и почињање активног праћења спортских догађаја у организованим (навијачким) групама, што може да буде велики разлог за бригу. Једно је бодрити спортски тим, а друго учествовати у групама навијача, где су деца лак плен дилерима наркотика и где је пожељно физичко насиље да би се показала припадност. Самим тим, ланчана реакција која почиње са трибина, преко породице се завршава у школским клупама. Родитељима су донекле руке везане законом о заштити детета, где чак имамо ситуације да се родитељи поверавају нама, предавачима, како им је дете „запретило“ тим законом уколико му не удовоље!

Све је доступнији интернет и деца су све свеснија својих права. Опасност је и то што су им све доступније и екстремно насилне игрице и спотови, разни снимци насиља у клубовима, стадионима и слично. Тренутне ријалити програме је неукусно и помињати. Породица једноставно не сме да чека скрштених руку и мора да утиче на своје дете. Због њега самога, али и због друге деце – објашњава председница Синдиката.

Веома је важно да се насиље што пре идентификује.

– Деца морају да буду свесна да треба да пријаве, не само насиље над собом, већ и над другима. Никада се не зна да ли ће и они сами „доћи на ред“ код силеџија у било ком облику. Децу треба подстицати да уоче промену понашања својих другова, као и причу о алкохолу и наркотицима. Ученици морају да скрену пажњу школском полицајцу на сумњиве особе у школском дворишту, као и такозвану „старију браћу“ која посећују ученике, а уствари су припадници разних група из криминалног миљеа, спремних да регрутују нашу децу за своје потребе. Треба форсирати здраве спортове и што више подстицати комуникацију деце под чиме не мислим на дописивање, већ на разговоре и право дружење, јер смо сведоци све учесталијег електронског насиља, углавном групе над појединцем. Знамо из медија да се често јако лоше завршавају такве појаве. Као мајка и сама знам да је то тешко, али мишљења сам да заједничким трудом и уз помоћ школских полицајаца можемо много да променимо – закључује Марина Старчевић.